Reciklaza olovnih baterija


Reciklaza baterija

 

1.Sta je reciklaza u stvari?

2.Koje vrste baterija se mogu reciklirati a koje ne?

Na nasem trzistu kao i svuda u Svetu sve vise i sve cesce se susrecemo sa uredjajima koji u sebi poseduju neku bateriju. Bilo da baterija sluzi kao rezervno ili primarno napajanje, gotovo da ne postoji uredjaj koji u sebi nema neku vrstu baterije. Baterija ima raznih a mi cemo pokusati da kaemo rec-dve o svim nama poznatim baterijama, kao i koje od njih se zaista recikliraju i od njihove reciklaze se moze zaraditi, kao i one koje se do neke mere mogu reciklirati a njihova reciklaza nije isplativa.

Olovo kiseline baterije
U ovu grupu spadaju baterije poznate po nazivima: VRLA, AGM, GEL olovna baterija, Baterije koje se nalaze u invalidskim kolicima, solarnim aplikacijama, motorima, kamionima, automobilima, UPS uredjajima, alarmnim centralama i u drugim aplikacijama. Mogu biti sa ili bez tecnog elektrolita i postoji puno pod vrsta. Kod ovih baterija dobijaju se sledeci materijali koji se mogu reciklirati: Plastika, Olovo i Kiselina.

Proces reciklaze pocinje razbijanjem baterije u drobilicama ili tzv. srederima, gde masina sa velikim cekicima bukvalno melje bateriju u male komadice. Polomljeni komadi tj delovi akumulatora idu pokretnom trakom u veliku kadu, gde olovo i teški materijali padaju na dno i plastika pluta po povrsini vode. U ovom trenutku, komadi polipropilena se odstranjuju, a tečnosti se odvajaju, ostavljajući olovo i teške metale na dnu kade. Svaki od materijala prelazi u različit „tok“ recikliranja koji cemo opisati u narednim fazama.

Plastični delovi
Komadi polipropilena ( plastike ) od kucista baterija se operu i prosuše. Tako osušeni plastični delici se zajedno tope na visokim temperaturama u gotovo tečno stanje. Rastopljena plastika se istiskuje i stavlja kroz ekstruder koji stvara male plastične pelete jednake veličine. Pelet se vraća u izradu kućišta za baterije i proces započinje iznova.

Olovo
Olovne rešetke od baterija i akumulatora kao i olovni oksid i drugi olovni delovi se čiste i greju u topionicama. Rastopljeno olovo se topi na ne tako visokim temperaturama ( vec oko 300 stepeni celzijusa ) i zatim se izliva u kalupe za ingote. Nakon nekoliko minuta, nečistoće iz tecnog olova plivaju po vrhu još uvek rastopljenog olova u kalupima za ingote koje se mehanicki uklanjaju. Nakon tog nastupa faza hladjenja a kada se ingoti ohlade, uklanjaju se iz kalupa i šalju proizvođačima baterija, gde se ponovo tope i koriste u proizvodnji novih olovnih baterija i akumulatora.

Sumporna kiselina
Iz samlevenih akumulatora, zajedno sa vodom izdvaja se i stara Sumporna kiselina. Sa njom se može rukovati na dva načina:

1. Kiselina se moze neutralisati hemijskim industrijskim spojem sličnim sodi bikarboni. Neutralizacijom se sumporna kiselina pretvara u vodu. Voda se zatim prečišćava, čisti, testira u postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda i proverava da li je sigurna i da zadovoljava standarde čiste vode.

2. Kiselina se prerađuje i pretvara u natrijum sulfat, beli prah bez mirisa koji se koristi u deterdžentima za pranje veša, stakla i tretmanu tekstila u tekstilnoj industriji.

Olovne baterije se recikliraju u zatvorenom krugu, što znači da se svaki deo starih baterija reciklira u novu bateriju. Procjenjuje se da se 98% svih olovnih kiselina reciklira.