Reciklaza olovnih baterija


Reciklaza baterija

 

1.Sta je reciklaza u stvari?

Reciklaža je proces pretvaranja ( prerade ) otpadnih materijala u objekte koji se mogu ponovo koristiti kako bi se sprečilo da otpad potencijalno korisnih sirovina bude deklarisan kao smece. Reciklaza za ideju ima smanjenje potrošnje svežih sirovina, potrošnja energije, zagađenje vazduha (od spaljivanja reciklaznog smeca) i zagađenje vode (od deponija). Recikliranje je ključna komponenta modernog smanjenja otpada i sve je prisutnija i masovnija u svetu. Odredjeni materijalai se vise puta mogu reciklirati sa vrlo malim gubitkom svojih izvornih osobina.

2.Koje vrste baterija se mogu reciklirati a koje ne?

Na nasem trzistu kao i svuda u Svetu sve vise i sve cesce se susrecemo sa uredjajima koji u sebi poseduju neku bateriju. Bilo da baterija sluzi kao rezervno ili primarno napajanje, gotovo da ne postoji uredjaj koji u sebi nema neku vrstu baterije. Baterija ima raznih a mi cemo pokusati da kaemo rec-dve o svim nama poznatim baterijama, kao i koje od njih se zaista recikliraju i od njihove reciklaze se moze zaraditi, kao i one koje se do neke mere mogu reciklirati a njihova reciklaza nije isplativa.

Olovo kiseline baterije
U ovu grupu spadaju baterije poznate po nazivima: VRLA, AGM, GEL olovna baterija, Baterije koje se nalaze u invalidskim kolicima, solarnim aplikacijama, motorima, kamionima, automobilima, UPS uredjajima, alarmnim centralama i u drugim aplikacijama. Mogu biti sa ili bez tecnog elektrolita i postoji puno pod vrsta. Kod ovih baterija dobijaju se sledeci materijali koji se mogu reciklirati: Plastika, Olovo i Kiselina.

Proces reciklaze pocinje razbijanjem baterije u drobilicama ili tzv. srederima, gde masina sa velikim cekicima bukvalno melje bateriju u male komadice. Polomljeni komadi tj delovi akumulatora idu pokretnom trakom u veliku kadu, gde olovo i teški materijali padaju na dno i plastika pluta po povrsini vode. U ovom trenutku, komadi polipropilena se odstranjuju, a tečnosti se odvajaju, ostavljajući olovo i teške metale na dnu kade. Svaki od materijala prelazi u različit „tok“ recikliranja koji cemo opisati u narednim fazama.

Plastični delovi
Komadi polipropilena ( plastike ) od kucista baterija se operu i prosuše. Tako osušeni plastični delici se zajedno tope na visokim temperaturama u gotovo tečno stanje. Rastopljena plastika se istiskuje i stavlja kroz ekstruder koji stvara male plastične pelete jednake veličine. Pelet se vraća u izradu kućišta za baterije i proces započinje iznova.

Olovo
Olovne rešetke od baterija i akumulatora kao i olovni oksid i drugi olovni delovi se čiste i greju u topionicama. Rastopljeno olovo se topi na ne tako visokim temperaturama ( vec oko 300 stepeni celzijusa ) i zatim se izliva u kalupe za ingote. Nakon nekoliko minuta, nečistoće iz tecnog olova plivaju po vrhu još uvek rastopljenog olova u kalupima za ingote koje se mehanicki uklanjaju. Nakon tog nastupa faza hladjenja a kada se ingoti ohlade, uklanjaju se iz kalupa i šalju proizvođačima baterija, gde se ponovo tope i koriste u proizvodnji novih olovnih baterija i akumulatora.

Sumporna kiselina
Iz samlevenih akumulatora, zajedno sa vodom izdvaja se i stara Sumporna kiselina. Sa njom se može rukovati na dva načina:

1. Kiselina se moze neutralisati hemijskim industrijskim spojem sličnim sodi bikarboni. Neutralizacijom se sumporna kiselina pretvara u vodu. Voda se zatim prečišćava, čisti, testira u postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda i proverava da li je sigurna i da zadovoljava standarde čiste vode.

2. Kiselina se prerađuje i pretvara u natrijum sulfat, beli prah bez mirisa koji se koristi u deterdžentima za pranje veša, stakla i tretmanu tekstila u tekstilnoj industriji.

Olovne baterije se recikliraju u zatvorenom krugu, što znači da se svaki deo starih baterija reciklira u novu bateriju. Procjenjuje se da se 98% svih olovnih kiselina reciklira.